Мачко,
мом срцу заљубљеном крочи,
увуци канџе,
љупки створе,
и дај да роним у те лепе очи где метал и ахати горе.
Док натенане милујем ти главу и гипка леђа гладим дланом и клизим руком уз насладу праву по телу наелектрисаном,

ја видим своју жену.

Исто тако гледа ко и ти,
мила звери,
дубоко,
хладно,
до дна бића стреља,
а танак дашак лебди лако и мирис мамно-убиствен трепери свуд око њеног тамног тела.

— Шарл Бодлер – „Мачка” (Сплин и идеал, XXXIV)

posted : Saturday, December 3rd, 2011

tags :